Istraživačka priča – Zbog promjene Zakona o strancima u Sloveniji, mnogi bh. studenti će morati odustati od odlaska na studije u tu zemlju

Piše: Vanja Šunjić

Zbog promjene Zakona o strancima u Sloveniji, čiji amandman je usvojen u martu bez znanja javnosti, prema kojem za vizu svako ko želi boraviti u zemlji treba imati 5.000 eura na računu godišnje, mnogi bi mogli odustati od odlaska. U problemu su i oni bh. državljani koji već tamo rade i studiraju.

 

„Najveći problem bit će novim studentima, koji dolaze studirati u Sloveniju. Ministarstvo za unutrašnje poslove u uputama za upravne enote piše da ako studenti ne dokažu sredstva drugačije nego sa sredstvima na računu, onda će morati imati u trenutku izdavanja dozvole za privremeni boravak na računu sredstva za jednogodišnji boravak u Sloveniji, najniža plata puta 12 mjeseci (402,18 eura puta 12).“- kaže Goran Lukić, iz organizacije Delavska svetovalnica.

 

Akademska zajednica i studentske organizaije se strogo suprotstavljaju ovom zakonu, ali problem je što je javnost nedovoljno informisana i pasivna po ovom pitanju.

 

„Izmijenjena Zakona o strancima, koja podrazumijeva strožije uslove za dobivanje privremene dozvole boravka zbog studija u Sloveniji, zasigurno će imati negativne posljedice na slovenski obrazovni sistem. Prostor visokog obrazovanja po definiciji mora biti otvoren i slobodan prostor koji pruža mogućnosti za razmjenu i nadogradnju znanja, s međunarodno otvorenim sustavom visokog obrazovanja koji je jedan od najučinkovitijih načina za postizanje ovog cilja.“- kaže Andrej Pirjevec, predsjednik Studentske organizacije Slovenije.

 

U Sloveniji studira oko 1.000 bh. studenata. Do sada je studentima ispod 26 godina bilo dovoljno samo garantno pismo njihovih roditelja, a svi ostali su i ranije morali prikazati sumu od nešto manje od 5 000 eura na svom računu. Slična stvar je i u drugim evropskim zemljama gdje studenti moraju imati određenu sumu novca koju pri ulasku u zemlju deponuju na svoj račun, a onda je vrate, ili proslijede nekome drugome, no slovenačka administracija će pokušati zadržati pravo povremene provjere računa tokom godine, što je samo po sebi kontradiktorno budući da, ukoliko je to novac za život tokom godine, iznos ne može biti isti u septembru prilikom dobijanja studentske vize i ulaska u zemlju i u junu naredne godine.

 

Govoreći o tome šta sve studenti balkanskih zemalja trenutno poduzimaju i postoji li mogućnost da se ovaj zakon promijeni, Marija Jeremić, studentkinja iz Srbije govori:

 

Postoje tri velike prepreke da se izvrši dovoljna količina pritiska slovenačkom ministarstvu da bi Zakon mogao da se modifikuje i izuzme studente od zahteva koje se podrazumevaju za radničke vize.

 

Prva prepreka je hronična neupućenost i neinformisanost balkanskih studenata povodom same Slovenije. Budući da postoji ogromna blokada informacija između Slovenije i drugih država bivše Jugoslavije, većina studenata koji tek dolaze ni ne zna da postoji pogrdan etnički izraz za nas i da nas vide kao karikature ljudi iz balkanskih viceva. Ne kao punokrvna bića, ne kao akademske građane. Povodom ovog problema polako pokušavamo da organizujemo obrazovnu prezentaciju na svakom slovenačkom univrzitetu gde ćemo našim državljanima objasniti da ljude koji su našeg porekla a u Sloveniji su preko deset godina ovakav potez slovenačkog ministarstvo uopšte ne iznenađuje.

 

Druga velika prepreka je neupućenost slovenačke javnosti u specifične birokratske probleme naših državljana u Sloveniji. Kao primer uzmimo izjavu roditelja. Budući da je izjava bila najelegantniji deo molbe za vizu, logično je da nije bilo potrebe da se Slovenci obrazuju po ovom pitanju i ja to jedna očekujem i sada. Mnogi doživljavaju da se ih ovo ne tiče jer ne znaju ni o čemu se tačno radi. Ne razumeju da ovakav Zakon drastično smanjuje broj naših državljana u jednoj od bivših država Jugoslavije. Država koja već sada nije osetljiva prema nama će iz godine u godinu postati sve više agresivno nacionalistička. Medijska blodaka informacija ovo samo pogoršava.

 

Ovde treba dodati da je dodatni problem to što je tema za sada zanimljiva samo studentima. Ljudi je vide kao studentski problem. Problem mladosti, poleta, obrazovanje. Uopšte se ne radi o tome. Radi se o državi i o njenom odnosu prema građanima stranih država koji su nešto ipak žrtvovali da bi došli u Sloveniju i ovde i ostali. Ovo, dakle, NIJE samo studentska tematika.

 

Treći veliki problem je sama tema. Nije seksi. Radi se o promeni Zakona sa strane Ministarstva unutrašnjih poslova koje reguliše boravak stranih državljana unutar svoje države. Strani studenti smo izveli anketu na slovenačkom u Ljubljani. Anketirali smo 100 ljudi na slovenačkim ulicama za dva dana. Većina ljudi nije ni znala da se ovo dešava a kamoli da bi bili obavešteni koje ministarstvo je nadležno. Konkretan procenat je smatrao da je problem za Ministarstvo spoljnih poslova. To znači da tema nije dovoljno seksi, da je naizgled suviše specifična. Ovo koristi samom Zakonu. Logika ministarstvo je otrpilike sledeća: “Ne može ovo da bude rasistički ako je toliko dosadno”. I to hrani pasivnost i nezainteresovanost za stvar koja je zaista skandalozna.

 

Trenutno je u pripremi ozbiljnija anketa koja će istovremeno proveriti i dokazati hroničnu neupućenost slovenačke javnosti oko problema kojima su se bavili strani studenti u Sloveniji i pre promene Zakona. Istovremeno će, nadam se, anketa otvoriti i ozbiljnija pitanja samim Slovencima koji su smatrali da smo mi jednakopravni sa njima na fakultetima. Nismo. Za određene ljude smo egzotični, za određene smo karikature na nivou Muje i Fate. To je tužno, to boli.

 

Glavna stvar koju strani studenti koji se organizujemo preduzimamo je da se sami što više obrazujemo što pre. Ako nekoga ovo zadesi nepripremljenog, na primer prihavćen je na fakultet, odvojio je sumu novca za život u Sloveniji i onda mu “iz vedra neba” odbije zahtev za vizum, neko mora da bude upućen u ovo. Mora da postoji neka organizacija koja se bavi isključivo našim interesima. Ako ništa drugo, onda da im objasni kako se reguliše zdravstveno osiguranje. Većina studenata ni ne razume da li ima zdravstveno osiguranje u Sloveniji i šta ono pokriva. Takve “sitnice” neko mora da sakupi u jedan paket, u jedan sistem informacija i da ga prenosi sledećim geenracijama.“

 

Prema Zavodu za statistiku Slovenije, trenutno u toj državi studira 8.125 stranih studenata, što predstavlja oko 10 posto svih studenata u zemlji, a najveći broj studenata dolazi iz jugoslavenskih republika, njih oko 60% i još 20% iz Hrvatske, koja pripada EU.

 

Strani studenti u Sloveniji imaju jednak pristup pravu na subvencioniranu hranu, prevoz i smještaj, kao i mogućnost obavljanja studentskih poslova, kao što je slučaj sa slovenskim studentima, a dosadašnja praksa pokazuje da nije moguće zaključiti da strani studenti u Sloveniji ne bi bili samostalni ili nesposobni brinuti se o svom socijalnom položaju znatno drugačije od slovenskih studenata i da bi zbog toga morali pokazati 5.000 eura na računu.

 

„Prije nekoliko godina stranim studentima ukinuli su pravo na državne stipendije. U istraživanju iz 2019, ustanovljeno je da strani studenti imaju najlošiji kvalitet stanovanja, a plaćaju najviše najamnine. Sve to je čista diskriminacija.“- zaključuje Lukić.